NEĆE BITI TREĆEG SVJETSKOG RATA Bocan-Harčenko za „Novosti“: „Srbija nam neće uvesti sankcije, ne vjerujem u takav scenario“

A odnos sa Rusijom utemeljen je na nacionalnom interesu Srbije, pa i želje i očekivanja naroda. Za razliku od Zapada, koji i sada pritiska i nastavlja da traži od Srbije nešto, mi nismo, a ni sada ne tražimo da zauzmete ovaj ili onaj stav. To je, uostalom, opšti pristup Rusije, da svaka zemlja treba da odlučuje na osnovu svojih nacionalnih stavova.

Ovo u intervjuu za „Novosti“ poručuje ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko povodom sve jačih pritisaka iz EU da se Srbija priključi sankcijama Moskvi zbog krize u Ukrajini.

On nema dilemu kada je riječ o eventualnom scenariju po kojem bi Beograd bio primoran da uvede restriktivne mjere protiv Moskve.

– Ne, lično ne vjerujem u takav scenario. I taj zaključak izvlačim na osnovu razgovora koje sam imao sa rukovodstvom Srbije o dugoročnim vizijama vaše države. Sada su na Zapadu nervozni jer je Srbija zauzela svoj nacionalni, državni stav. Nadam se da će i sljedeća faza razvoja međunarodnih odnosa ići u pravcu toga da će svaka zemlja voditi više računa o svom nacionalnom interesu. Jer, situacija u kojoj samo nekoliko zemalja želi da odlučuje, po svojim pravilima, bez obzira na Povelju UN i međunarodno pravo u celini, a da male države samo to podržavaju – dugoročno je nemoguća i ne doprinosi stabilnosti.

Možemo li i nakon što je Rusija priznala suverenitet Donjecka i Luganska da računamo na očuvanje pozicija Moskve kada je reč o Kosovu?

– Naravno. Kao i po drugim pitanjima, i po pitanju Kosova stav Rusije je principijelan, trajan, ne mijenja se zavisno od promjene situacije u regionu Balkana ili van njega. Taj stav se oslanja na međunarodno pravo. Nastavićemo saradnju u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja.

Ima tumačenja da je Rusija priznavanjem Donjecke i Luganske republike i vojnom akcijom u Ukrajini izgubila legitimitet i moralno pravo da brani međunarodne norme, pa i da nam pomaže u odbrani KiM, jer ih je ovim potezima i sama prekršila?

– Mi nismo prekršili međunarodno pravo. Priznali smo Donjeck i Lugansk, koji su imali pravo, po međunarodnom pravu, da proglase nezavisnost. Oni su kao nezavisne države od Rusije zatražili pomoć i na osnovu ugovora i člana 51 poglavlja VII Povelje UN mi smo je pružili. Ne pravimo nikakve paralele između Kosova i onoga što se sada dešava. Ne mogu se upoređivati sasvim različite situacije. Beograd, boreći se protiv terorista tzv. OVK, nikad nije koristio teško naoružanje protiv civila. A upravo to su radile i dalje rade kijevske snage u Donbasu.

Srbija ne može da prizna suverenitet Donjecka i Luganska, jer bi se time praktično odrekla i dijela svoje teritorije, odnosno priznala bi lažnu kosovsku državu. Da li će Moskva, ipak, tražiti od Beograda da to učini?

– Naravno da ne. To su već nezavisne države. Ponoviću, ne tražimo ništa od Srbije.

Kako gledate na poređenja Putinovih argumenata i vojne strategije u Ukrajini sa onom koju je NATO koristio tokom napada na SRJ 1999?

– Po mom mišljenju, tu nikakve sličnosti nema. Ako neki misle da sličnost postoji, tu bih ukazao na važnu razliku: sve što su oni izgovarali i predstavljali kao razlog za akciju na terenu, bilo je utemeljeno na lažima. Setite se režiranog događaja u Račku. Njihovi argumenti su bili izmišljotine, naši stvarni. Pa setite se samo njihovih najava „rata uživo“ uoči agresije protiv Beograda 1999, performansa u kojima su uživali dajući nepouzdane informacije, samo da se pravi neki „šou“. Naše informacije su pouzdane, prave, daje ih Ministarstvo odbrane.

Foto: Novosti/D. Milovanović

I kakve su vam poslednje informacije o situaciji na terenu?

– Nastavlja se vojna operacija, ministar odbrane Šojgu je rekao da će se nastaviti sve do ispunjavanja cilja, a on je već poznat, naglasio ga je predsjednik Putin: zaštita Donjecka i Luganska, denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine. Ovde je reč o bezbednosti ne samo Rusa koji tamo žive, već i Ukrajine i ukrajinskog naroda. Od tzv. Majdana, odnosno državnog udara 2014. godine, koji su izvele neonacističke snage u Ukrajini i, kako se sad to naziva „zajednički Zapad“, ako to uopšte postoji, jasno je da njima uopšte nije stalo do ukrajinskog naroda. Mislim da se to dobro shvata i vidi i u Srbiji. Ukrajina se godinama koristi kao teren za potkopavanje i udar na bezbednost Rusije. Sve je to velika tragedija, i stradanja ruskog i ukrajinskog naroda. Sad Rusija vodi bitku da se završi taj rat, uključujući i to da zaštiti Evropu od povratka nacizma.

Kad kažete da će Rusija završiti rat, šta to podrazumjeva? Da li će se ruske snage ograničiti na Donbas ili…

– Cilj Rusije nije okupacija Ukrajine, to je uostalom upravo rekao i ministar Šojgu. Cilj je zaštita Donjecka i Luganska, Rusa koji tamo žive, bezbednost Rusije, denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine, i da ona napokon dobije normalnu vlast. Zadatak za naše snage je izuzetno težak i više puta je potvrđeno i to niko ne osporava, čak ni oni najzlonamerniji prema nama – a to je da ruska vojska i narodna milicija Luganska i Donjecka ne udaraju na civile i civilne objekte. To je potpuno zabranjeno, kako ne bi bili ugroženi nedužni ljudi, infrastruktura. Za nas je to najvažnije, da se ova operacija završi bez civilnih žrtava. S druge strane, ukrajinske snage, pre svega nacionalističke jedinice, ali i njihova vojska, sve se to sad izmešalo, i dalje bombarduju škole, vrtiće, ubijaju nedužne civile svakog dana u Donjecku i Lugansku. I ne samo to, sve više i više ukrajinske snage koriste tzv. ljudski štit, nameštaju teško naoružanje u naseljena mesta, između zgrada, i za to sada ima mnogo dokaza. Da ne govorim o upotrebi naoružanja koje je zabranjeno međunarodnim konvencijama i sporazumima.

Mnogi su pak Putinovu odluku da podigne nivo borbene gotovosti snaga za odvraćanje protumačili kao pretnju nuklearnim naoružanjem?

– To nije ispravno tumačenje. Ovde je pre svega reč o stavljanju u pripravnost stručnog, ljudskog faktora. Ali, u svakom slučaju, naša zemlja raspolaže takvim naoružanjem. Ovo je, pre svega, odgovor na pretnje Zapada koje se nastavljaju. Pa Zelenski je na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu pre nekoliko dana rekao da Ukrajina želi da joj se vrati status nuklearne države, koji inače nikad nije imala. I za to je dobio aplauz prisutnih!

Koliko je realna opasnost da sukob u Ukrajini preraste u treći svetski rat?

– Po meni nije. Predsednik Putin je odlučan, on je već rekao nemojte da se mješate u ove stvari, on je dosta ozbiljan. I mislim da su te poruke primljene dosta ozbiljno. Nažalost, nisu htjeli da razumiju prije 24. februara, da crvene linije postoje i da je naše strpljenje istrošeno. Sada se nešto zamjera Rusiji, a oni su došli do našeg dvorišta, u Evropi je raspoređeno nuklearno naoružanje SAD. Cilj Rusije je da se završi specijalna operacija i kriza u Ukrajini, ali mi mislimo i na globalnu stabilnost.

Članak NEĆE BITI TREĆEG SVJETSKOG RATA Bocan-Harčenko za „Novosti“: „Srbija nam neće uvesti sankcije, ne vjerujem u takav scenario“ se pojavljuje prvo na Novosti.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *