Kako prepoznati aleksitimiju – „emocionalnu slepoćuˮ?

„Fasciniraju me poznati pisci – oni mogu opisati doživljaje svojih junaka na celim stranicama”, kaže 36-godišnji Roman. Za mene je ovo potpuno drugačiji svet, nije isti kao moj. Često ne mogu rečima opisati ono što mi je na umuˮ. Koncept aleksitimije nastao je 1970-ih. Potiče od grčkih reči lexis (govoriti) i thymos (osećaj).

Moris Korkos, dečji psihijatar i psihoanalitičar, smatra da je to veliki problem našeg vremena: „Naše društvo žrtvuje emocije stereotipnim simbolima. Osmeh nam je dovoljan da opišemo svoje stanje. Emocije su postale dvodimenzionalne”. Ukoliko želite da otkrijete simptome ovog stanja, pažljivo čitajte redove koji slede.

Ne razumete šta osećate

Aleksitimiju karakteriše zbunjenost u senzacijama. Psiholog Olivije Lumine, koautor knjige Alekisitimija, objašnjava: „Čovek ne može jasno da razgraniči svoja osećanja, recimo, ljutnju od straha i radost od srama. Kada iznutra divljaju emocije, on ne može tačno odrediti svoje stanje i to ga brineˮ. Jedan od razloga za to je obrazovanje. „U nekim porodicama razgovor o osećanjima nije prihvaćen ili se čak smatra lošim oblikom ponašanja”, objašnjava psihoterapeutkinja Katrin Emel-Perisol.

Ne sviđa vam se ono što osećate

„Osoba s aleksitimijom doživljava više negativnih osećanja nego pozitivnih”, primećuje Olivije Lumine. „Ta iskustva su jaka, bolna, mogu ga posramiti i uplašiti”.

Ne znate zašto biste razgovarali o tome

„Pogotovo kada je to posledica psihičke traume”, nastavlja Moris Korkos. „U čoveku raste zid koji ga štiti od emocija koje mogu oživeti sećanje na bolan događaj”. I to je takođe rezultat zabune. „Čovek ne može povući granicu između spoljašnjeg – događaja i unutrašnjeg – svojih osećanja. Govoriti o bolu za njega je kao da ga ponovno proživljava. To je obrambeni mehanizam koji radi automatskiˮ.

Ne znate šta mislite o svojim emocijama

„Fizički oset ne izaziva emocije i ne može dovesti do stvaranja iskustva, a s njim i misli”, objašnjava Moris Korkos. Odakle dolazi ova imaginarna barijera? „Prve senzacije detinjstva prvo tumači majka”, priseća se psihoanalitičar. „Ona im daje značenje, prevodeći ih u reči (morate biti gladni ili se bojite) i odgovarajući na njih gestovima i pogledom”. Ako dete ne dobije odgovor ili je odgovor neadekvatan, emocija gubi povezanost s ciljem. Zašto onda pričati o tome?

Šta se može učiniti?

Pronađite reči

Katrin Emel-Perisol nas podseća da se „emocija pre svega beleži u telu pre nego što dobije mentalnu sliku koja se može prevesti u reči. Ali, postoje određene reči koje govore o našim psihičkim stanjima. Potražite one koji vam se čine ispravnim, a da ne pokušavate objasniti svoj izbor. Čitanje emocija može započeti jednostavnim pojmovima, kao što su depresivan, poklekao kada je u pitanju tuga i kipi, ogorčen kada se govori o ljutnji.

Oslobodite telo

Kako bi se bolje uočila veza između reči i osećanja, Olivije Lumine savetuje korišćenje neverbalnih tehnika. „Psiho-telesne prakse su vrlo delotvorne – opuštanje mišića čini telo savitljivijim i deblokira emocije; hipnoza, izmenjeno stanje svesti, može pomoći osobi da razume svoja osećanja i preciznije ih izrazi”.

Izvor: Psychologies Russia

Naslovna fotografija: Caroline Veronez / Unsplash

The post Kako prepoznati aleksitimiju – „emocionalnu slepoćuˮ? appeared first on City Magazine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *